Zaručnička priča Kristine

Evo ja i moj zaručnik smo u vezi dvije ipo godine.....taj dan mi je bio pored onog kad sam ga upoznala najbolji dan u životu....imala sam osjećaj da sam najsretnija osoba na svijetu.....

inače je moj dečko/zaručnik pomorac i dok je bio na brodu smo pričali o tome kako bi mogle pasti zaruke međutim ja i nisam shvaćala to toliko ozbiljno, mislila sam da je to više zato kao što smo udaljeni jedno od drugoga i ta vam osoba neizmjerno fali.....(pa vam na pamet padne svašta he)

međutim....jedan dan kada sam bila na pola puta do posla nazvala me mama kako mi je poštar donio buket i rekla mi kako je od njega..... uf jedva sam dočekala kraj smjene, kad sam došla kući unutra je bila poruka kako me voli i kako je to samo prvo iznenađenje.... bila sam u šoku jedno para dana i nisam uopće slutila u ćemu je kvaka.. i tako je prošlo još par mjeseci i kad je stigao kući ugl da ne duljim jednu večer smo gledali film bila je neka romantična komedija di ugl. cura zaprosi dečka i ja sam na to rekla e morat ću i ja ovako pošto mene moj neće hehehe

sutra ujutro kad sam se probudila me poljubio i pita me oću se udati za njega i stavio mi prsten na ruku (tako da ja ne moram njega)...... hehehe bila sam najsretnija na svijetu a on mi je rekao da je on već znao kako će to napravitit kad  mi je poslao buket i da je zato napisao ono u poruci ali da je to tija napraviti kad ću se ja najmanje nadati i tako je i bilo.......:))))   + dobila sam i doručak u krevet

heheeheh ;)))