Zaručnička priča Snežane i Daria

Bio je to 3. avgust 2010 godine... Tog jutra se probudio pre mene... Gledao me je kako nepomično spavam, kao mala beba. Počeo je nežno da me ljubi, sve dok me nije probudio. Otvorila sam oči i ugledala svog anđela... Bilo je to najlepše buđenje do tada. Nasmešio si se i poželeo mi dobro jutro...

Već tada je znao da će to da bude poseban dan za nas. Skuvala sam kafu kao i svakog jutra, ali tog dana imala je drugačiji ukus a i miris. Ptice su drugačije cvrkutale, Sunce je drugačije sijalo, sve je bilo nekako posebno, bila nam je prva godišnjica od kako smo zajedno...

Odlučili smo da tu veće izađemo na večeru i da uz šampanjac sve proslavimo... Ceo dan sam se sređivala za, htela sam da mu taj dan budem lepša nego ikad... Pažljivo sam birala svaki detalj, od haljine, nakita, cipela i ostalog', sve je moralo da bude savršeno. Izašao je iz sobe elegantno obučen, izgledao je kao princ iz bajke. Bio je naoružan prelepim pogledom i još lepšim osmehom, dok je izgovarao: "volim te lepotice moja"... Baš kada smo krenuli na večeru me zamolio: "Jel' može da me narednih 15 min ništa ne pitaš a samo radiš šta ti ja kažem?", bez razmišljanja sam pristala, jer sam mu slepo verovala i znala sam da sam u sigurnim rukama...

Odvezli smo se nedaleko do kuće njegovog ujaka i ubacio je nešto u gepek, nisam videla šta, a zatim mi rekao da vozim prema gradu... Došli smo ispred Gradine (stare tvrđave koja krasi naš grad) kada mi je rekao da se parkiram... Bilo mi je sve jako čudno, ali sam nastavila da čutim i sledim ga... Pomogao mi je da se popnem na vrh, videći da se mučim hodajući po kamenju u štiklama... Kada smo stigli na vrh gradine, odakle se vidi prelepa panorama našeg grada. Grad u kojem smo se upoznali, družili i zavoleli... Seli smo za sto, a onda je počeo da vadi stolnjak, servis, moje omiljeno jelo, piće, sveče, mislio je na svaki detalj...Taj gest me je jako iznenadio, nisam očekivala tako nešto, uhvatio me nespremnu... ali... tu nije bilo kraj iznenađenjima... U toku večere sam otvorila kovertu koju mi je na polasku dao, u kojoj je bila čestitka i u njoj je pisalo "TI I JA ZAUVEK" i cd sa muzikom iz filma "A lot like love" koji u potpunosti opisuje  naš život... ostala sam zatečena... Uvek mi je pokazivao svoju beskonačnu ljubav ali nisam znala da je spreman na sve, za mene, za nas... Iznenađenje je išlo za iznenađenjem, pa tako sam i ja samo bez reci ostajala... A onda... onda mi je dao nešto malo zapakovano, kada sam nestrpljivo otvorila poklon, u njemu je bio kovčeg za nakit... Upitao me je "Znaš za šta je to?" pravila sam se luda rekavši ne, "Za nakit",odgovorio je, a zatim dodao "A znaš za koji nakit?", a zatim iz sakoa izvadio kutijicu u obliku srca, u kojoj je stajao verenički prsten... Ostala sam šokirana, nisam znala šta da kažem, u sebi sam skakala od sreće... Suze radosnice nisam mogla da zaustavim...Reći koje je izgovarao dok me gledao u oči i držao me za ruku, osećajući drhtaj moga tela, su bile prelepe, nikad nešto lepše u životu nisam čula. Svaka reć je bila savršena, izgovorena sa puno ljubavi...zvučalo je kao najlepša melodija. Drhtala sam, brišući suze, a zatim iz sveg glasa izgovorila "DA", a zatim ga poljubila i čvrsto zagrlila... Stavio mi je prsten na ruku i tada sam se pod vedrim nebom, u sebi zaklela Bogu da ću večno da ga čuvam...Izvadio je šampanjac i proslavili smo naše zaruke...

Nikad u životu nisam bila sretnija, u očima nam se videlo da smo oboje kao na sedmom nebu, da je to ono sto smo oboje hteli... Ljubav je bila svuda oko nas. Nismo se osvrtali na slučajne prolaznike, postojali smo samo on i ja...Zvezde su nam se smešile, bile su svedoci naše ljubavi. Još mogu da osetim drhtaj svoga tela, toplinu njegovih usana i dodir njegovih ruku. Bila je to najlepša veče u mom životu. Te emocije se samo jednom osećaju, a čovek kao on se samo jednom sreće...